Pitanja o umetnosti
Šri Činmoj: Nudim poruku da osim ovog sveta u kome živimo – ovog fizičkog sveta koji vidimo oko sebe, postoji još mnogo, mnogo svetova. Ako nešto nije vidljivo u ovom svetu, ne znači da ta stvar i ne postoji. Postoje mnogi svetovi. Naslikao sam mnogo stvari koje bi ljudi mogli da shvate kao apstraktne ideje ili apstraktne slike, ali koje nisu apstraktne. U nekom drugom svetu, potpuno su stvarne. Samo zato što nam nešto nije nacrtano ispred nosa, ne znači da to i ne postoji. Moramo da zakoračimo u unutrašnji plan svesti u kome to postoji, upravo kao što i na planeti Zemlji, moramo da se uputimo na neko određeno mesto da bismo stigli do neke određene stvari. Ako nečeg nema u Americi, ne znači da toga nigde nema. Na nekom je udaljenom kraju sveta: u Indiji ili negde drugde. Svim ljubiteljima slikarstva želim da kažem da postoji još mnogo, mnogo svetova, pored ovog ovde sveta, ove planete Zemlje na kojoj živimo. Kada shvatimo da je nama nepoznato nešto što jeste stvoreno, ne smemo za to da kažemo da je nestvarno i da ne postoji. Postoji. Samo, moramo da odemo na pravo mesto da bismo ga videli.
Šri Činmoj: Umetnost je izuzetno važna za evoluciju čovečanstva. Čovečanstvo evoluira kroz unutrašnju i spoljašnju umetnost. Unutrašnja umetnost je disciplina; spoljašnja umetnost je sprovođenje Božijeg Naloga. Unutrašnja umetnost je molitva i meditacija. Ako se molimo i meditiramo, sa lakoćom ćemo znati da li Bog želi da postanemo pevač, učitelj ili nešto drugo. Zatim, ako slušamo unutrašnji Nalog Božiji, to postaje spoljašnja umetnost. Unutrašnja i spoljašnja umetnost su izuzetno važne za evoluciju čovečanstva.
Šri Činmoj: Umetnost treba da se manifestuje u svetu na isti način na koji se trudimo da ispoljimo svoje dobre osobine: radost, mir, ljubav, blaženstvo i tako dalje. Sve što imamo i sve što jesmo, a što je dobro, sve što je dobro u našoj prirodi – mora da se ispolji. Umetnost je takođe nešto pozitivno što mora da se ispolji.
Šri Činmoj: Sa duhovne tačke gledišta, umetnost je izraz božanskog koji odiše smislom i donosi plodove. Upravo kroz taj božanski izraz mi uvećavamo svoj unutrašnji potencijal i iznosimo ga u prvi plan.
Šri Činmoj: Sa duhovne tačke gledišta, umetnik je stvaralac koji inspiriše čovečanstvo da vodi život utemeljen na principima estetike: život spoljašnje i unutrašnje lepote, život harmonije i savršenstva. Umetnik stvara, a svet stiče od njegovog stvaralaštva inspiraciju i težnju. Zatim nastupi vreme kada umetnik oseti da nije stvaralac – već je samo Božiji instrument. Jedino je Bog Stvaralac i Bog stvara u njemu i preko njega – Lično. Kada to spozna, on postaje božanski umetnik. Božanski umetnik je onaj ko oseća da je Lično Božiji instrument.
Šri Činmoj: Božanska umetnost ne može da postoji bez unutrašnje slobode, ali obična umetnost može. I postoji bez duhovne slobode. Obična umetnost se igra jedino bojama i oblicima, dok sasvim zanemaruje vrhunski značaj duha i suštine.
Šri Činmoj: Znaćete da je umetničko delo duševno ako u njemu osetite prirustvo malog deteta vanredne lepote. Ako ugledate malo dete vanredne lepote u tom delu i ako osetite da vam se dete obraća i razgovarate sa njim, znaćete da se radi o duševnoj umetnosti.
Šri Činmoj: Cilj umetnosti i umetnika bi u naše vreme trebalo da bude: služiti Bogu posvećeno, duševno i bezuslovno. Kao što se tragalac moli i meditira da spozna i manifestuje ono najviše na Zemlji, tako i jedan umetnik, umetnik-tragalac, mora da se moli Apsolutnom Svevišnjem da mu podari sposobnost da spozna ono najviše kroz umetnost i da manifestuje ono najviše putem umetnosti. Jer, istinskom tragaocu su potrebni samo spoznaja i ispoljavanje, i ništa drugo.
Šri Činmoj: Duhovnost podrazumeva uzvišeniji život, unutrašnje buđenje, obuhvatniji vid samoizražavanja. Stoga, ako umetnost otelovljuje ta načela, onog trenutka kada ih ponudite svetu kroz vašu umetnost, vaša umetnost će ispoljavati duhovnost.
Šri Činmoj: U spoljašnjem svetu mi ispoljavamo, a u unutrašnjem svetu postižemo. U unutrašnjem svetu ne pokušavamo ništa da manifestujemo. U unutrašnjem svetu samo pokušavamo da ostvarimo. Jedino se u spoljašnjem svetu trudimo da manifestujemo. Ispoljavanje se odvija na spoljašnjem planu, a ostvarenje na unutrašnjem. Pokušavamo u sebi da spoznamo krajnju Istinu, a zatim se trudimo da tu krajnju Istinu ispoljimo u spoljašnjem svetu, ovde.
Šri Činmoj: Lepota i umetnost se uzajamno dopunjuju. To je kao predivan cvet. Cvet je prirodno umetničko delo, Božija umetnost. Ali kada ga posmatrate očima i kada ga uvažavate, tada osim cveta uporedo vidite i njegovu lepotu. Cvet je sâm po sebi umetnost, ali je i oličenje lepote. Kako odvojiti lepotu od nečega što je oličenje lepote? Dakle, na ovaj način se umetnost i lepota uzajamno dopunjuju.
O umetniče-tragaoče,
Kako dobijaš ideje
Za svoje slike?
“Ne dobijem nikakve ideje
Za moje slike.
Samo dobijam iznutra
Poruku inspiracije,
I onda počinjem da slikam.”
Šri Činmoj
Pitanja o umetniku
Šri Činmoj: Ako su moje slike lepe, to je zato što se trudim da moje srce uvek bude puno lepote. Moje slike su spoljašnji izraz molitvene lepote mog srca. Kada uvažavate moje slike, vi u svom srcu težnje vidite zapravo spoljašnju manifestaciju lepote mog srca. Zbog toga vidite moju umetnost kao lepu.
Šri Činmoj: Većinu vremena osećam neku vrstu unutrašnje radosti dok slikam i neku vrstu unutrašnjeg otkrića. Tokom slikanja, otkrivam nešto što ranije nisam znao. Zato često osećam ogromnu radost dok slikam.
Šri Činmoj: Ja sam čovek molitve i meditacije. Ptice imaju veoma posebno značenje za mene na duhovnom nivou. One lete nebom, a nebo je oličenje slobode. Dakle, kada ptice lete nebom, podsećaju me na beskrajnu slobodu duše. Duša dolazi sa Neba. Kada mislimo na ptice, one nas podsećaju i na naš Izvor, a to nam takođe donosi ogromnu radost. Osećam da će, kada ljudi dođu da posmatraju ove ptice, njihova unutrašnja glad da polete nebom beskrajne slobode biti podmirena.
Šri Činmoj: Džarna-Kala znači „Izvor umetnosti“. Izvor je nešto što dolazi spontano iznutra, bez ikakvog naprezanja spolja. To je nešto lagano, u čemu nema napora. Neprekidno u meni izlazi na površinu onaj Neko ko ima beskrajnu inspiraciju i beskrajnu svetlost posvećenog služenja. Stoga, moje slike izviru spontano iz mene iznutra.
Šri Činmoj: Iznutra osećam da ljudi stiču posmatrajući crteže određeni doživljaj mira. Promatrao sam nekoliko posetilaca i čuo sam dosta toga što su komentarisali. Kada pogledaju ove ptice, obuzme ih osećaj mira. Šta ja mogu više od toga da ponudim čovečanstvu? Prilika da služim čovečanstvu je najveća nagrada koju, kao ljudsko biće, mogu da dobijem. Ako vidim da je neko stekao i trunku mira od mog služenja čovečanstvu – od mojih crteža, od mojih slika, od mojih melodija, od moje poezije ili bilo čega drugog što sam radio – onda osećam da sam nešto postigao. Osećam da sam uspeo da podelim sa drugima svoju inspiraciju i svoju težnju.
Šri Činmoj: Većinu vremena kada slikam, uopšte ne razmišljam. Ali ponekad razmišljam o višim svetovima. Ponekad razmišljam o svojim prijateljima u višim svetovima. Ponekad mislim na svoje učenike. I još, kada razmišljam, mogu da odvojim svoju sposobnost razmišljanja od moje slikarske sposobnosti. Kao da su dve osobe ispred mene – ja gledam samo jednu osobu, svoju umetnost, dok ta druga osoba posmatra šta radim, ali ne razgovaram sa njom i uopšte me ne dotiče. Dakle, kada sa nekim razgovaram u unutrašnjem svetu ili kada na nekoga mislim, to ne može direktno da utiče na moje slike. Ne ostavlja trag, kao kad ptice proleću nebom. Možda mislite da će se pojaviti neki trag na nebu, ali nema nikakvog traga. U mom slučaju, takođe, kada se pojavi misao ili kada utonem u misli, to ne utiče na moju kreativnost.
Šri Činmoj: Da, većinom su apstraktne. Kada slikam, vidim svetlosni trag i sledim taj svetlosni trag krajnje verno. Slikarstvo mi nije jača strana. Kada sam počinjao da slikam, nisam baš osećao odbojnost, ali se nisam ni posebno interesovao za taj predmet. Ali, ko sam ja? Moj Unutrašnji Pilot me je inspirisao i samo sam se povinovao Njegovoj zapovesti.
Postoji mnogo, mnogo stvari koje sam učinio zato što sam dobio inspiraciju duboko iznutra. I ne pomišljam da sam ja taj koji je ikada na bilo koji način učinio te stvari. Samo se trudim da budem prijemčiv za Božiju Volju, a On deluje u meni i kroz mene u skladu sa snagom prijemčivosti koju posedujem. Dakle, ne mogu prisvajati nikakve zasluge za ono što ljudi vide u meni. Božija Milost se spušta i ja pokušavam da budem ponizni instrument Boga.
Šri Činmoj: Ako je u pitanju duhovna umetnost, moj omiljeni vid umetnosti je neprestana meditacija. Ako su to slike, moglo bi se reći da onda obično najviše volim akril.
Šri Činmoj: Na mentalnom planu ne postoji smisao, ne postoji nikakvo značenje. Kao pojedinac, vi možete da mu pridate jedno, a neko drugi će mu pridati drugo značenje. Samo uključite klikere. Reći ćete: „On crta svet i govori da je svet mesto za spoznaju, manifestaciju i savršenstvo.“ Neko drugi će reći da krug ovde označava nulu. Svet je ništavan. Besmislen. Nema ničeg ovde na Zemlji, pa poručuje: „Odustanite, odustanite od svega. Mislite samo na Boga.“ I tako će jedni reći da nam ove slike govore da prihvatimo sve, jer svet može da ponudi sve: težnju, spoznaju, otkrovenje i manifestaciju. A drugi će iznositi teoriju da je svet apsurdan, ništavan, nula. Dakle, to su dve teorije koje vi i vaši bližnji možete da primenjujete na ove slike ako ste beskrajno maštoviti. Ali ja kao umetnik, kao pojedinac, ne znam apsolutno ništa o tome zašto sam ovo uradio. Za mene je to misterija – jer nisam ja to uradio. To moj Voljeni Svevišnji slika u meni i kroz mene.
Šri Činmoj: Indijska slikarska tradicija nije izvršila nikakav uticaj na mene, kao ni bilo koji drugi vid umetnosti. Ništa nije uticalo na mene i niko nije uticao na mene. Nisam pod uticajem nikada; međutim, uvek me inspiriše moj Unutrašnji Navigator. Osim bavljenja slikarstvom, napisao sam na hiljade poema, na mnogim mestima sam držao predavanja i komponovao sam na stotine pesama. Međutim, stvaram isključivo kada sam duboko inspirisan iznutra. Moglo bi se pre reći da Božansko Biće – odnosno Svevišnji u meni – stvara, a ja jednostavno postajem svesni i posvećeni instrument.
Šri Činmoj: Kada gledam neku sliku, pokušavam da osetim njeno unutrašnje postojanje koje nazivamo dušom. Ako slika odmah potakne u meni unutrašnje ushićenje i osećaj radosti, ako dotakne moje srce puno težnje i navede me da želim da postanem bolji čovek, onda osećam da mi ta slika znači. A ako neko umetničko delo ne donese trenutnu inspiraciju mom srcu punom težnje, onda teško mogu da ga vrednujem. Kada me slika magnetski privuče, ja sa njom postajem jedno. A ako vidim da postoji jaz između moje sopstvene inspiracije i težnje i neke slike, tada nisam u stanju da se poistovetim i da postanem neraskidivo jedno sa tim umetnikom i njegovom slikom. Ja ove umetnike ni na koji način ne osuđujem, ni njihove slike; radi se o mojoj sposobnosti i mojoj nesposobnosti. Postoje milioni ljudi koji vrednuju te slike.